Akademija inženjerskih nauka Srbije protivi se gradnji malih hidroelektrana sa dugačkim cevovodima u zaštićenim prirodnim područjima.
Zabraniti gradnju malih hidroelektrana (MHE) sa dugačkim cevovodima u zaštićenim prirodnim područjima, kao i na svim slivovima koji bi trebalo da u skoroj budućnosti budu obuhvaćeni nekim od vidova zaštite – to je stav Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS) koji je ova institucija usvojila na nedavno održanoj sednici.
U izveštaju sa sednice AINS ističe se da bi trebalo da se redefinišu procedure izdavanja uslova zaštite prirode te da se obezbedi supremacija Zakona o zaštiti prirode nad Zakonom o planiranju i izgradnji, kada su u pitanju zaštićena prirodna područja.
Akademija okuplja odabrane istaknute inženjere i naučnike iz oblasti inženjerskih nauka, i čine je 120 redovnih, 69 dopisnih i devet počasnih članova, a ovakav stav zauzet je na nedavnoj sednici predsedništva na kojoj je detaljno analizirana situacija sa malim hiroelektranama u Srbiji.
– Prilikom donošenja Uredbe o podsticanju proizvodnje obnovljivih izvora energije (OIE), nisu sagledane neke vrlo bitne činjenice. Udeo potencijala malih vodotokova koji se realizuju sa MHE je vrlo mali u odnosu na ukupnu potrošnju (oko 1,5-2%) i kao takav nema značajniju ulogu u realizaciji ciljeva povećanja udela obnovljivih izvora energije. Nisu sagledane vrlo nepovoljne ekološke i socijalne posledice izgradnje MHE sa dugim dovodnim cevovodima, kojima se uništavaju najvažniji ekološki potencijali zemlje, drastično remeti biodiverzitet i uništavaju prirodni potencijali za razvoj seoskih naselja u brdskim i planinskim područjima, kojima su mali vodotoci najvažniji resurs za razvoj sve profitabilnijeg ekološkog i seoskog turizma, konstatovao je AINS.
Stručnjaci upozoravaju da su sve MHE tretirane kao ekološki poželjni izvori energije iako u praksi nije tako.
– Osnovna slabost rešenja iz tog katastra je ta što su se sva zasnivala na vrlo dugačkim cevovodima (i preko 2-3 kilometra), koja radikalno remete hidrografske i vodene ekosisteme, ali imaju i vrlo nepovoljne sociološke posledice, jer se često takvim cevovodima praktično ukidaju delovi toka kroz neka seoska naselja, čime se ugrožava čak i elementarni opstanak tih sela, a gubi se najdragoceniji hidrografsko-ekološki potencijal za njihov razvoj. O ozbiljnosti problema govori podatak: ako bi se realizovali svi objekti predviđeni Katastrom oko 3.000 kilometara malih vodotoka trebalo bi da se nađe u cevovodima!, upozoravaju u AINS.
Prof. dr Miodrag Mesarović, predsednik međuodeljenskog odbora za energetiku AINS, kaže da su doneti zaključci samo prvi korak i da sledi detaljna analiza kojom bi trebalo da se utvrde uzroci koji su doveli do ovakvog stanja.
– Odbor za energetiku će na osnovu ove inicijative odbora za zaštitu životne sredine AINS detaljno da pretrese sve greške koje su načinjene u donošenju zakonskih propisa a koje su omogućile da se sve ovo dešava. Država se nije uopšte potrudila da malo promisli pre nego što počne da nudi te objekte za gradnju. Analiza će pokazati koliko je grešaka napravljeno prethodno – kaže prof. dr Mesarović.
On kaže da će nakon detaljne analize odbora za energetiku AINS, to onda biti pravi stav akademije koji će biti dostavljen nadležnim državnim institucijama uz insistiranje da se preduzmu konkretni koraci.
Gde su MHE poželjne
– Ovaj stav AINS nikako se ne sme uopštavati kao stav protiv svih MHE. Postoje brojna mesta u višenamenskim hidrotehničkim sistemima na kojima su MHE poželjne i gde se odlično uklapaju u okruženje: ispusti za ekološke i vodoprivredne protoke na branama, mesta u sistemima pod pritiskom na kojima se realizacijom MHE na najbolji način regulišu pritisci u sistemu, mesta denivelacija u kanalskim sistemima, pribranske MHE u sistemima raznih namena itd. Ovo mišljenje treba shvatiti kao upozorenje da je vrlo stihijska i nekontrolisana izgradnja MHE sa dugačkim cevovodima već nanela velike štete ekološkom i socijalnom okruženju, i da bi nastavljanje takve prakse nanelo velike štete Srbiji, ne samo u ekološkom pogledu, već i na širem razvojnom planu, zaključuju u AINS.
“Biološki minimum” pogrešno utvrđen
AINS upozorava da treba izmeniti metodiku za određivanje uslova za obezbeđivanje ekološkog protoka nizvodno od vodozahvata (pogrešno nazvanog ‘biološki minimum’), jer su propisane veličine (10 odsto od prosečnog protoka) nedovoljne, pa se već i samim izborom tog projektnog uslova pretpostavlja ekološka destrukcija vodotoka, najdragocenijih hidrografskih i ekoloških kapilara zemlje.
– Već postoje deonice vodotoka od po 10 kilometara koje su potpuno ostale bez ikakvog protoka u malovodnim periodima, jer se celokupni protok usmerava u cevovod koji vodi ka MHE. Treba pojačati inspekcijski nadzor, jer se pokazalo da se u praksi investitori ne pridržavaju ni tih blagih propisanih uslova o ekološkom protoku, tako da je na brojnim područjima, čak i onim zakonski zaštićenim, izvršeno nedopustivo razaranje vodenih i priobalnih ekosistema i osiromašenje biodiverziteta, a poremećeni su i lanci ishrane i dragocenih ekosistema na znatno širim prostorima, ističu u AINS.
Tekst je preuzet sa portala Kolporter.rs.